Selekcija predstavlja faktor bez kojeg ne može biti nekih ozbiljnih rezultata na poboljšanju genetske osnove i podizanju produktivnosti stočarstva u celini.
To je spor i dugotrajan posao, ali jedini siguran put za kvalitetno poboljšanje stočarstva koji zahteva permanentan rad.
Osnovni cilj odgajivačko-selekcijskog rada je da se stvore nove generacije koje će po svojim proizvodnim rezultatima nadmašiti predhodne i ispoljiti veće proizvodne efekte
u produkciji mleka i mesa.
Sa aspekta odgajivačkog cilja, savremena selekcija teži ka formiranju krava “novog izgleda”, visokih proizvodnih sposobnosti (sposobnih da pored visokog prinosa daju i mleko visokog
tehnološkog kvaliteta), koje mogu da konzumiraju dovoljne količine, pre svega, kabaste hrane, dugo ostanu u priplodu i daju vitalnu i zdravu telad.
Geslo selekcionara “pari najbolje sa najboljim i nadaj se najboljem” je zapravo bit selekcije. Planska parenja su skup principa koji omogućuju izvesniji uspeh u genetskom unapređenju,
ne samo mlečnosti već i reprodukcije, zdravlja i dugovečnosti plotkinje. Ona se mogu izvoditi individualno(određena krava-određeni bik) ili na osnovu zapata-farme (grupa krava-
određeni bik), odnosno na nivou regiona (rejonizacija semena za veštačko osemenjavanje).
Pored obeležavanja goveda, ključno mesto u proteklim godinama zauzima vestačko osemenjavanje, koje je omogućilo realizaciju produktivnog industrijskog načina gajenja goveda uz
provođenje programa selekcije, zahvaljujući izmedju ostalog, tehnologiji dubokog zamrzavanja i čuvanja semena priplodnjaka i korisćenje genetski najvrednijih bikova.
Vestačko osemenjavanje se primenjuje kao biotehnički način (zootehnički) odabira radi povećanja produktivnosti krava, koristeći seme od određenih genetski najvrednijih bikova.