Piše: Branislav Gulan, agroanalitičar
Niz ekonomskih turbulencija na svetskom i domaćem tržištu ojačalo je potrebu za većim učešem države u agrarnoj proizvodnji, što je i potvrđeno izdvajanjem novca poreskih obveznika za potrebe poljoprvirede – najviše u novijoj istoriji! Vremena su takva da je potrebno da svaki činilac, učesnik u proizvodnji utvrdi svoj pregled obaveza i mogući doprinos za popravljanaje stanja u agraru.
U uzguju u Srbiji trenutno ima 95.000 goveda starosti do šest meseci, a 116.207 grla starosti do 12 meseci. Do 24 meseca starosti, što je veoma značajna kategorija, imamo 140.824 grla. U procesu muže, sistemu krava – tele ili u priplodu Srbija ima 363.615 grla. I u ovom broju je oko 25.000 visokokvaltitnih tovnih rasa goveda.
Međutim, karaktersitično je da od 4.720 sela u Srbiji, postoji čak 600 sela gde nema nijedna krave! Može se zaključiti, da je za ozbiljnu proizvonju i mleka i mesa, što zahteva i određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvaliteta grla, stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini, bitka je izgubljena zbog cenovne politike prerađivačke industrije, pre svega, za meso i mleko! Kada pogeldamo stoačrstvo danas, vidi se da nemamo malih farmi tovljača junadi, koje su nestale u cenovnom vihoru, jer tovom i ovim poslom više se nebavi 8.000 gazdinstava, a skoro je to radilo njih 12.000 u Srbiji.
Odakle početi…
• Posmatrajući stanje u svetu i EU, Srbiji je potrebno prvo transparentno izračunati potrebe za prehrambenu potrošnju nacije (mleko, meso, jaja, ulje i bašno)!
• Institucionalno rešiti rukovođenje viškovima i obezbeđivanje nedostatka prehrambenih proizvoda;
• Mora se liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz Srbije što je nametnula EU;
• U poslovima izrade nove Strategije ravoja poljoprivrede, koja je Ustav za agrar, (koja treba da se usvoji ove godine), moraju se definisati prioriteti u sektorima, ekonomska i poslovna održivost uz razvojne pravce i potrebe zakonske regulative i finansija;
• Državna administracija mora se ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo i uvođenjem ombudsmana za hranu;
• U izbor tržišta mora se uključiti ekonomska diplomatija i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoporivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu to je Narodna republika Kina;
• Moraju se izraditi regionalni programi korišćenja pašnjaka i odgajivačkih programa za tovne rase, sa namenom da se koriste zelene površine u brdsko – planinskim uslovima i poluzaštićenim prostorima;
• Nužno je obezbediti više novca za opremanje radionica za konfekcioniranje mesa svih vrsta, malih mlekara i prodaje;
• Potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti zakon o regulisanju tržišta poljoprivrendih proizuvdoa upisivanjem intervencdija za reagovanje države kada se javljaju viškovi ili manjak mleka i mesa;
• Na osnovu zakona o tržištu treba precizirati uvođenje mleka za đake;
• U mlečnom sektoru, preraspodelom podsticaja treba pomoći kupovihnu kvalitetnih grla usklađivanjem nabavke prema inrteresima mladih iz regiona sa otežanim privređivanjem;
• Treba utvrditi i javno publikovati kodeks o obavezama uprave za agarna plaćanja gde su stranke gazdinstva. To podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovom upravom;
• Za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno je da se konačno saberu dugovi pema poljoprivrednicima po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a;
• Treba osnovati Fond aza razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla i osnivanje Selekcionog centra (uzgoj i prodaju);
• Potrebno je raditi na novoj ponudi stočara vezano za obradu i doradu, kao i proizvdonju junećeg mesa pod imenom ,,JUNETINA IZ PRIRODE RS’’, što je pokrenulo Udruženje odgajivača;
• Treba omogućiti da se pašnjaci bez nadoknade, sa programom održavanja dugoročno izdaju samo stočarima i da preuzeti pašnjaci ne isključujuu stočare iz prava zakupa po pruincipu ,,pravo prečeg’’;
Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa Privrednom komoro Srbije gde su osnovali i Grupaciju za ovu vrstu stočarstva. Očekuju da će efikasnije i kvalitetno učestvovati u kreiranju agrarne politike, kao i u izradi bitnih dokumenata kojima se reguliše stočarstvo i odnos države prema ovom poslu.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, u programski pristup, na prvo mesto stavlja da se obezbedi juneće mesto, odnosno ,,bebi bif’’. On odmah postavlja i pitanje hoćemo li iskoristiti ponuđene šanse za razvoj proizvodnje junećeg mesa u Srbiji?
,,Moramo održati minimalan broj organizovane proizvodnje junadi i junećeg mesa koji je bio predviđen u 2018. godini. Postoji i neophodnost postojanja stočarskih zadruga u funkciji razvoja poljoprivrede. Zato moramo da formiramo upravu za stočarstvo u okviru ministarstva poljoprivrede. Ako želimo sigurno da poslujemo potrebno je i formiranje fonda za finansiranje zadruga. Da bi sve uspešno radili potrebni su i stručni kadrovi u zemljoradničkim zadrugama’’, navodi Nikola Mihailović.
Kada je reč o Zadružnom savezu Srbije treba istaći da imamo 2.920 aktivnih zadruga (među njima je čak od 75 odsto zemljoradničkih zadruga). O toga 293 imaju pretežnu delatnost u stočarskoj proizvodnji. Od ovog broja zadruga, oko 130 njiih se nalazi u centalnom delu Srbije, i uglavnom objedinjuju male poljoprivredne proizvođače, koji u proseku imaju dve do četiri krave. Od ukupnog broja tih zadruga, njih 94 iskazuju poslovne prihode. Treba istaći i da 30 tih zadruga radi mere selekcije u stočarstvu. Od oko 300.000 gazdinstava koja su upisana u E – agrar, oko 10 odsto njih se bavi stočarstvom! Na kraju ali vrlo važnu kariku u mozaiku želja kako dalje u stočarstvu, veterinarska struka. Usitnjena i oslabljena „privatizacijom“ je danas u kolapsu. Savremeno stočarstvo je nezamislivo bez veterinara. Prehrambena dovoljnost zemlje zavisi od epizootiološke situacije i spremnosti da se reaguje u trenutku, i u najzabečenijim zaseocima. Veterinari velike prakse to danas ne mogu. Potrebno je hitno valorizovati veliku prakcu veterinara i učiniti je atraktivnom. To je najmanja cena.
Branislav Gulan, agroanalitičar
