Stočarstvo je stub poljoprivrede i treba ga dodatno podsticati, ali se ne sme praviti razdor sa proizvođačima iz drugih grana agrara, rečeno je na skupštinskoj raspravi o pravednijoj raspodeli podsticaja u poljoprivredi u narednom agrarnom budžetu.
Više od 180 predstavnika poljoprivrednih udruženja bilo je u Narodnoj skupštini, gde se govorilo o problemima, ali su predložene i mere za novi agrarni budžet koji se usvaja u oktobru.
Predstavnici udruženja tražili su, takođe, da se reši problem osiguranja useva, poljoprivrednih penzija, ali i da se uvede red u katastar.
Prema njihovim rečima, proizvođači južno od Save i Dunava ne mogu da upišu zemljište u katastar, te im to kasnije pravi problem da se prijave u e-agrar, što je uslov za dobijanje subvencija.
Subvencije po hektaru
Deo poljoprivrednika upitao je predstavnike Skupštine šta je sa dogovorom o povećanju subvencija po hektaru, koji su posle protesta u novembru postigli sa tadašnjom ministarkom poljoprivrede u tehničkom mandatu
„Bavim isključivo poljoprivredom. Voleo bih da mi odgovorite šta je dogovorom iz Kisača, gde su deljeni flajeri 26. decembra. Kolege poljoprivrednici verovatno svi znate da je trebalo da bude povrat za seme 17.000 dinara“, istakao je Nenad Milenković iz Udruženja poljoprivrednika „Stig“.
Predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu Marijan Rističević podsetio je da je mesec dana posle usvojanja budžeta, došlo do dogovora u Kisaču.
„Ana Brnabić, kao tada predsednica Vlade, rekla je da na 18.000 postoji ideja da se doda 17.000 dinara, ali da o tome na širem sastanku treba da odgovor daju stočari i voćari. Bilo je pokušaja u SIV-u da se obezbedi ta saglasnost, koja nije obezbeđena“, naveo je Rističević.
„Nema jedinstva“
Predsednica Skupštine Ana Brnabić istakla je da se u prethodnom periodu mnogo razgovaralo sa poljoprivrednicima, ali da je stekla utisak da među njima nema jedinstva.
„Budžet za subvencije je više od 10 puta veći nego što je bio pre 10 godina, što pokazuje nameru države da uloži u podršku poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima. To je vaš budžet koji treba da transparentno raspodeli u dogovoru svih nas“, poručila je Brnabićeva.
Na raspravi je zatraženo više novca za investicije u preradu i da se 10 odsto novog budžeta opredeli za pomoć u kriznim situacijama. Rečeno je da se sa subvencijama kasni, a da najduže čekaju mali poljoprivrednici.